И родитељима је потребна адаптација при поласку детета у вртић

linija

20140915 152115Полазак деце у вртић често теже пада родитељима него деци, стога је добро да се већ сада психички припреме.

Породица је природно окружење сваког детета, а полазак у вртић је догађај, који код неке деце, представља прво одвајање од ње. Упис детета у вртић је велика промена у животу детета, али и родитеља.

Потпуно је погрешно мишљење да је адаптација на вртић потребна само детету јер је понекад потребнија родитељима.

Када родитељ  упише дете у вртић, веома је битно да се упозна са програмом рада вртића. Васпитач/медицинска сестра је прва особа са којом ће остварити контакт и која ће их упознати са свим детаљима. Квалитетан разговор са родитељом је важан предуслов за полазак детета у вртић јер на темељу њега, васпитач/медицинска сестра добија почетну слику о детету. Међусобно поштовање и уважавање су темељ успешне сарадње са родитељима.

Први дани у вртићу могу бити веома стресни за дете, па је јако важно да родитељи имају позитивно мишљење о установи у којој ће њихово дете боравити; као и о васпитачима/медицинским сестрама јер су оне врло важне личности у животу детета;  и биће много смиреније, безбрижније и опуштеније, када види да његов родитељ има поверење у васпитаче/медицинске сестре. Уколико дете осети да је родитељ преплашен, несигуран онда ће се и оно тако осећати, јер су деца склона копирању осећања својих родитеља.

Родитељи својим понашањем шаљу јасну слику деци. Забринути и преплашени родитељи шаљу јасну поруку: „Јако се бојим за тебе!“ неки родитељи када остављају децу у вртићу, плачу заједно са њима и тада им поручују: „Тужан сам јер те остављам овде где ти баш неће бити добро!“ и таквим понашањем збуњују дете.

При поласку у вртић дете може реаговати: плакати, одбијати контакт са васпитачем/медицинском сестром или се изразито везати за њега, одбијати храну, игру, дружење, вриштати, плакати, показивати агресивност према другој деци, играчкама,... Понекад је могуће враћање старим навикама: мокрење у кревет, сисање палца, дуде, и сл. Тада детету можете помоћи тако што ће те му показивати позитивне емоције, уверавати га да највише волите на свету и тако ћете у њему створити осећај сигурности и поверења.

Ево неколико савета који могу помоћи:

-О вртићу причајте као о месту са пуно деце, играчака, васпитача/медицинских сестара које знају пуно игара, месту где се деца друже, једу, заједно играју,...

-  Будите искрени према  детету и кажите му тачно време доласка по њега везујући се за догађаје као што су ручак, ужина, спавање и сл. Немојте му говорити да ће ићи кући у 11 сати, јер дете не зна да гледа на сат, а кратка реченица : „Доћи ћу по тебе пре спавања.“, олакшава дететову перцепцију времена доласка родитеља.

-Будите редовни, јер континуирани долазак омогућава лакшу адаптацију детета, изузев када је болесно. Након кратког времена, врић  ће постати место где ће оно радо долазити да се игра са својим другарима, проводи време у  стицању нових вештина и знања.

-  Растанци са дететом нека буду кратки-осмислите неки ритуал поздрављања са дететом како би му дали до знања да ћете се вратити.

-  Одвојите време за адаптацију – веома је битно да барем прве две недеље ускладите своје обавезе и издвојите време за одсуство са посла. У првим данима дете у вртићу остаје јако кратко, али је од велике важности да родитељ дође по њега када се договорио са васпитачем/медицинском сестром или дететом, јер се тако код  детета  ствара осећај да ће мама или тата доћи, да неће бити напуштено.

На крају се враћамо на почетак – информисаност родитеља и добра сардња са вртићем, васпитачима/медицинским сестрама најважнији су услов адаптације. Када је родитељ зна шта све може да очекује у овом стресном периоду осећај кривице да ради нешто на штету свог детета неће постојати.

Како припремити дете за полазак у школу?

 

linija

 

Полазак у први разред је један од важних и значајних догађаја у животу детета и родитеља. Подразумева спремност детета да прихвати ново окружење, обевезе и спремност родитеља да му пружи подршку у томе на прави начин.

Деци је потребно време да се прилагоде на нову средину, ритам живота и обавезе и зато је јако битно да школу од почетка прихвате, као место где их чекају нови другари и нова знања.

Драги родитељи, ево шта би сте могли урадити да олакшате детету полазак у школу:

-          разговарајте са дететом о школи неколико месеци пре поласка у школу. Објасните му шта га чека у школи: дисциплина, обавезе које мора да испуњава, седење у клупи, али и да ће стећи нове другаре и научити нове корисне ствари;

-          посетите заједно са дететом школу у коју ће ићи.

-          немојте га плашити са учитељицама;

-          пред децом износите позитивно мишљење о школи, своје дилеме и страхове не износите пред дететом;

-          осамосталите дете у погледу облачења, обувања и одржавања култруно – хигијенских навика (само иде у тоалет, пере руке после тоалета и пре јела);

-          прилагодите ритам спавања и оброка оном који ће дете имати када пође у школу;

-          ако ће ићи пешке у школу, потребно је да увежба пут до школе. Дете би требало да зна дресу на којој станује и бројеве телефона родитеља;

-          првих неколико дана одвојите време за прве школске дане свога детета како бисте му помогли да се прилагоди новим навикама;

-          подстичите дете да ради самостално тако што ћете пред њега ставити различите захтеве и обавезе примерене његовом узрасту;

-          подтсичите дете да правилно изговара све гласвое матерњег језика, да се разговетно изражава, самостално прича,...;

-          постепено навикавајте дете на дужи рад у седећем положају, правилно држање оловке,користи гумицу, зарезач, маказе, прелиставајте заједно сликовнице, цртање, бојење,...;

-          пустите дете да самостално изабере ранац за школу, свеске, оловке, и остали прибор за школу, заједно припремајте ствари за школу;

-          учите дете да воли своје другаре, да их поштује и оставите им довољно простора за игру, јер са поласком у школу игра се не искључује, већ се помера у други план;

-          похвалите своје дете чак и када нешто не уради добро;

-          подстичите своје дете да буе поносно што креће у први разред.

Велику подршку и помоћ у припреми детета за полазак у први разред могу Вам пружити и васпитачи Вашег детета..

 

Срећно!

 

linija

Адаптација детета на вртић

 

linija

Адаптација означава промену у начину опхођења према средини, која доводи до задовољавајућег прилагођавања датој средини. Адаптација представља прилагођавање.

Полазак детета у вртић представља, за већину деце, први излазак из породичне средине на дуже време. У исто време, за дете то може представљати и први сусрет са већим бројем непознатих особа, тако да тај сусрет може бити трауматичан како за децу тако и за родитеље, јер су испуњени страхом од одвајања и напора да се дете прилагоди новој ситуацији.

Поласком детета у вртић, мења се његов дотадашњи начин живљења, зато деца реагују плачем или неким другим начином протестују и изражавају своју тугу од одвајања (одбијају храну, бацају се по поду, шутирају васпитача, пишке у кревет, жале се да их боли стомак, не комуницира са децом и васпитачем, дете се ноћу чешће буди, пад имунитета, сиса палац, не учествује у активности...); све су то очекиване дечје реакције у периоду адаптације детета на боравак у вртићу. При појави ових реакција, покажите разумевање, немојте омаловажавати дете и ругати му се. Прихватите његова осећања туге и страха од непознатог.

Један од битних фактора за „безболну“ адаптацију деце је однос родитеља са васпитачем/медицинском сестром. Ни један родитељ није равнодушан на дечије сузе, вриску, али својом реакцијом мора да покаже детету да га оставља у сигурним рукама и то тако што га одлучно предаје свом васпитачу без непотребног задржавања и испитивања васпитача.

Свако дете је индивидуа за себе и од тога зависи период адаптације. Док је код куће, дете је у центру пажње, док у вртићу једна особа брине о групи деце или се одрасли који брину о групи смењују, тако да је дете тада у ситуацији да са другима дели простор, играчке, пажњу и још много тога. Ток адаптације зависи од дететових индивидуалних особина, његовог узраста, здравственог стања, породичне атмосфере у којој дете живи. У принципу лакше се прилагоде деца која немају здравствених проблема, деца која имају богата и разноврсна социјална искуства пре доласка у вртић, деца чији родитељи имају позитиван став према игри, и сл. Адаптација зависи и од општих услова живота и рада у самом вртићу: опремљености средствима, стручне оспособљености и карактеристика личности медицинских сестара или васпитача, броја деце у групи.

Ради брже адаптације, родитељима се може саветовати следеће:

-          да код куће говоре о вртићу и понекад до њега прошетају са дететом пре него што дете почне да борави у њему;

-          да се претходно распита о ритму живљења у вртићу и постепено са њим ускладе и кућни режим;

-          да планирају одсуство са посла док је дете у периоду адаптације, јер је неко време пожељан и њихов боравак у простору вртића;

-          да упознају васпитаче/медицинске сестре са особеностима и навикама свога детета;

-          да допусте детету да понесе своју омиљену играчку у вртић;

-          да му покажу да га воле и кад оно одбија останак у вртићу;

-          да разговарају са дететом о другој деци, играчкама, васпитачима, да му подстакну интересовање за садржаје вртића;

-          да растанке у вртићу учине кратким, јер дуги растанци говоре о њиховим страховима и неодлучности;

-          одговорите детету на сва питања везана за вртић;

-          да не беже од детета већ да се увек поздраве и искрено кажу када ће се вратити;

-          и наравно да УВЕК ОДРЖЕ СВОЈУ РЕЧ!

Уколико је родитељу претешко да се одвоји од детета, може се предложити да током адаптације дете доводи други члан породице који је близак детету.

Током адаптације није корисно:

-          враћати се више пута, продужавајући опраштање од детета јер то узнемирава дете;

-          претити детету изјавама: „У вртићу ћеш морати да слушаш, видежеш ти, у вртићу ћеш морати све да поједеш“;

-          бити узнемирен, уплашен, нестрпљив,...због одвајања јер ће се такво стање пренети и на дете;

-          не обасипати дете питањима „Како ти је било?; Да ли си јео?; Шта сте радили­?“ и сл.

 

linija

Login Form